-Ako te budu pitali gde smo se sreli,
reci na stazi mladosti sastavljenoj od tuge i radosti.
Ako te budu pitali da li smo sretni bili,
reci da smo o sreci pricali samo da bi tugu skrili.
Ako te budu pitali kako smo se rastali,
reci da smo se smejali...i da nismo placali
-Voli i onda kada zbog toga patis,nemoj se kajati jer jednom ces da shvatis-da covek ne umire kad prestane da dise vec kad nemoze da zavoli vise
-Mozda nisam kap,ali tiho padam
Mozda pravim gresku sto se tebi javljam,
Mozda me ne volis koliko sanjam,
Ali zapamti i nikad te ne zaboravljam
-Ljubav je potok sto zubori,
Ljubav je srce sto u meni gori,
Ljubav je zvezda sto na nebu trperi,
Ljubav je nada sto se javlja u meni
Da ces doci sada,
A otici nikada

 

-Izbledece slika,
uvenuce cvece,
ali tvoje ime iz mog srca
niko izbrisati nece
-Moje su oci izvori suza,
a moj zivot promasen cilj,
ja sam slika mrtvog zivota,
slika ciji si autor ti!
….DANJU PLAČEM, A NOĆU TE SANJAM…

Nema te ni noćas, nećeš sutra doći,
bez tebe su duge ove noći
bez tebe je soba ledena i pusta,
ne ljubim ti oči, ne ljubim ti usta…
Dođi, dođi donesi vedrinu
poljupcima zaledi gorčinu
tvoje oči, malo tvoje duše
i moje suze da se osuše.
Iako te nema ja te ipak tražim
misleći na tebe, tugu tako blažim
bez tebe postajem samo tvoja sjena
živim sada od nade i od uspomena.
Danju gorko plačem, a noću te ljubim
pa te onda zovem, ne mogu da spavam
bez tebe će život proći u nadanju
prohujat će mladost u ovom čekanju

-Postoji noci i kad suze same teku, kad covjek umire od bola, kad nema snage ni da moli a osjeca samo jedno da nekoga voli.

          NEMA NIGDE NAS
Pisem ti ovaj put sadrzaj zivota mog..mada ga i ti dobro znas bio je i deo tvog...U ruci olovka drhti...Srce sve brze bije,iako je mirno sve...suza za suzom lije...Sumrak se polako spusta..Od nekuda cujem ti glas...Oko mene srecni su svi...al' nema...Nema nigde nas...

Da li uopšte  vredi voleti

Da li uopšte  vredi voleti
kad se samo poraz za porazom njiže
da li uopšte vredi živeti
kad si svakim korakom bezdanu bliže...

Više nema smisla reći nekome
da ti je do njega jako stalo
onda se sve okrene protiv srca
koje je htelo samo sreće malo...

I pad za padom ide u nizu
teško se dići opet sa dna
čemu uopšte nada u novo sutra
kada sam ostala i bez svog sna...

Ni poljubaca više za druge nemam
sve je u meni zamrzlo u trenu
ranilo me u srce i boli jako
ono što ubije u ženi ženu....

Zar opet suze da mi kvase lice
i ima li kraja porazima mojim
ne želim više voleti nikog
živet ću bez ljubavi dok postojim...                             

 Rođena sam samo da patim
uzalud mi srce što bezgranično voli
zato neka me odnesu vetrovi tuge
i neka me ovako očajno boli...

Bol je ono što je deo mene
ono što nosim, ono što živim
šarenilo sveta za mene ne postoji
živet ću svoj život u bojama sivim..

Ovu dušu ću zatvoriti za sve dane nove
baciti ključ da ga niko ne može naći
i živeti ovaj prokleti život
i čekati kad će moje sunce u tamu zaći...

Onda neka idem u pakao ili raj
više mi ništa nije važno
ostavi ću ovde još jednu suzu za kraj
pobjeći od tuge što boli tako snažno...

To je sve što mi od sreće osta
krvavi usud koji me godinama prati
umret će tiho ljubav u meni
a to nikad niko neće znati.....

POSLEDNJA SUZA