***Kad se noc spusti i prekrije prozor tvoj, po nebeskoj pomracini poljubac ti saljem svoj. Nek poljubac stigne tamo gde ne mogu ja i tiho ti sapne: Mislim na tebe ja!

**Doci cu ti nocas u san, na obraz cu ti stavit dlan, nezno cu te milovati po licu, necu pustiti suzu izdajicu, poljubit cu te u snene oci i tiho nestati u noci 

Slobodno-zarobljena

Niko mi ne može snove uzeti
U kojima si samo moj
I onakav kakav želim da budeš

Niko mi ne može zabraniti
Da uzmem od tebe sve što poželim
Da radim sa tobom sve što pomislim

Niko mi ne može uzeti moć
Koju imam nad tobom
I slatki ukus požude
Koji se razliva po meni

Niko ne može ublažiti 
ovaj osjećaj nemira
Koji mi struji venama 
dok razmišljam o tebi

Niko me ne može 
osloboditi ove zarobljenosti
I ne želim da imam takvu slobodu
Jer o tebi je nekad ljepše maštati
Nego sa nekim u ljubavi ploviti

                                  LJUBAV.... svemoguća je... zar ne... ?

Mnogi mudraci ovoga sveta su pokušali govoriti o ljubavi. Hemičari su pokušali izračunati ljubav. A filozofi se trude da dokažu da ljubav ne postoji. Ali zar nije uzaludno govoriti o ljubavi. Ona se oseća rukama, telom, prstima, srcem... Ona je tu. Ili volimo ili ne. I nema tu mnogo komplikacija...
Ljubav se ne može rečima opisati. Možes ti reći šta osećaš, ali nije to ljubav - to su samo reči.
I ono ’Volim te’ - to svako može reći...
Ali kada zatvorimo oči i osetimo blizinu voljene osobe i kada nam ništa drugo nije potrebno do toga da samo bude tu...da se ne miče...ne govori ništa...samo da je tu.
Ili kada u hladnim noćima, dok ležimo sami u krevetu, osetimo neku toplinu, jer znamo da nas negde, neko voli...
Postoji samo jedna cista ljubav. Kada osećamo svakim delićem svoga tela, kada govore duše a ne usne, kada prosto volimo - ne obazirući se na vreme, mesto..
Ljudi kažu - ljubav to je bol. Ljudi ne znaju ništa. Kako nešto tako čisto, nežno i uzvišeno može da boli. Ljubav ne traži ništa. Ništa ne uzima.
Put do najhladnijeg srca je put ljubavi. To je jedini put.
I u ljubavi nema mesta pameti. Suludo je govoriti o razumu u ljubavi. Čim se umeša pamet, čim nadvlada srce, počinje sumnja, teskoba i ljubav beži na neko sigurnije i bolje mesto.
Vazda su ljudi pokušavali da kontrolišu ljubav ali uzalud. Ona je slobodna, divlja i nezaustavljiva. I kao takva može biti bilo kud, bilo kad.
I zaista nema smisla govoriti o ljubavi, time se samo može narušiti, ugroziti,uplašiti....