U Mokrinu se, takođe, tradicionalno održavaju i borbe gusana. Kikinda ima i dane koje posvećuje – tikvi. Naime, ovde se svakog prvog vikenda u oktobru organi zuju Dani ludaje. Tih dana centar ovog grada bude preplavljen tikvama. Još niko nije dao tačan odgovor zašto ovde tikve nazivaju ludajama. Pretpostavka je da je to, zapravo, drugo ime za plemenitu vrstu tikve…                                                                                                                                                                                                               Nedaleko od kikinde je Bečej, gradić smešten na reci Tisi udaljen je od Beograda 120 kilometara. Sve znamenitosti ovog mesta skoncentrisane su na glavnom trgu, zvaničnog imena – Trg oslobođenja. Svima je, međutim, ovo mesto bolje znano kao pogača, zbog njegovog oblika. Tu su Gradska kuća, Zadužbina baronice Eufemije Jović, kao i Pravoslavna crkva, sagrađena 1851. Oni koji često kreću put Banata kažu da se u Bečeju sjajno jede , a da i prenoćište ume da bude poseban događaj. Za to je, pre svega, zaslužan industrijalac Bogdan Dunđerski koji je početkom 20. veka sagradio prelepi dvorac Dunđerski koji je danas – hotel „Fantast“. Nalazi se na 14 kilometara zapadno od Bečeja. U kompleksu, na 65 ha, ovog neobičnog hotela, nalazi se i mala porodična kapela, ali i sjajna ergela konja, koja je povremeno brojala i 1400 grla.      S druge strane reke Tise, nalazi se Novi Bečej. Od Beograda je ovo mesto udaljeno 113 kilometara. Hronike ove varoši beleže da je 1886. strašni požar uništio više od trećine naselja. Ostali su, međutim, tragovi srednjovekovne bazilike iz 14. veka (Arace, 14 kilometara od središta opštine).                                                                                                                                 Najveći objekat hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, velika betonska brana sa sedam prelivnih polja i prevodnicom za brodove, nalazi se baš uz Novi Bečej. Na kanalu Dunav – Tisa – Dunav nalazi se i atraktivna Ajfelova prevodnica, jedno od vrhunskih tehničkih dostignuća s početka 20. veka. Šlajz, kako ga meštani najčešće zovu, nastala je svojevremeno iz preke potrebe. Vodena stihija je povremeno plavila grad, sve dok pre više od veka nije odlučeno da se na ušću Velikog bačkog kanala u Tisu podigne moćna brana. Da li je prevodnica baš delo slavnog Ajfela nije sa sigurnošću potvrđeno, ali je činjenica da rešetkasta konstrukcija Šlajza neodoljivo, po stilu, podseća na Pariski toranj.                                               Bogata lovišta, izletište Sokolac do kojih postoje odlični putevi, privlače goste. Novi Bečej poznat je po reviji paradnih zaprega u Vranjevu. Novobečejci su poznati i po takmičenju u spremanju riblje čorbe i Međunarodnom art kampu koji se tokom leta tradicionalno organizuje u ovom gradu.
Administrativni centar Severnog Banata, Kikinda, od Beograda je udaljen 130 kilometara. Iako „duboko“ u Banatu, Kikinda ima dobre veze sa ostatkom Srbije. Na svakom koraku ovog grada i njegove okoline su arheološka nalazišta koja svedoče da su ovde ljudi organizovano živeli čak pet hiljada godina pre nove ere.                                                                 Urbano jezgro grada obeležava visok toranj Gradske kuće (1894). Grb Kikinde sa njene fasade i danas je markantno obeležje grada. Lepedatova vila iz 1908. godine nalazi se na uglu Glavne ulice i neizostavno privlači pažnju putnika. Bogata arheološka zbirka može se pogledati u zgradi Kurije, gde je danas smešten muzej. Nedaleko odatle nalazi se crkva Svetog Nikole (1769), prepoznatljiva po starom sunčanom satu na njenom južnom delu.                                                                           Kikinda ima i Staru Suvaču. U pitanju je, zapravo, veliki mlin koji su nekada davno, okretali upregnuti konji. Kikindska suvača jedna je od dve preostale u celoj Evropi. Nekada se tu mlela pšenica, dok se danas ona koristi za koncerte i pozorišne predstave. U samom centru dominantan je, svojom arhitekturom i hotel „Narvik“, a smeštaj se, osim u njemu, može organizovati u brojnim privatnim pansionima u samom mestu ili okolnim selima.                                                                Poseta mesta u okolini Kikinde mogu doneti vrlo neobična iskustva. Prepuni su tragova starih civilizacija, a seljani se izuzetno trude da osmisle nove sadržaje kojim bi privukli posetioce, ali i sami zabavili. Tako se u Mokrinu, selu nadomak Kikinde, svakog Uskrsa, organizuje Tucinijada – takmičenje u tucanju vaskršnjim kokošijim jajima.
KIKINDA