Homolje

Homoljske planine i Beljanica nisu ni visoke ni nepristupacne planine, ali su tako izdvojile prostor Homolja da su iz prostrane kotline, kroz uzanu Gornjacku klisuru, uspeli da se probiju samo reka Mlava i vetar gornjak. To je kraj gde su hajduci najduze opstali, bilo ih je i posle Drugog svetskog rata. Izrazito kraski predeo je dekorisan mnogobrojnim pecinama, kamenim mostovima prerastima, vrtacama i neobicnim izvorima. Klima Homolja se razlikuje od okolne jer je ostrija. Ponekad sneg padne pre na hiljadu metara visok Crni vrh, nego na duplo visi Kopaonik. Ako zelite susret sa divljom i nedirnutom prirodom, a da pri tom ne putujete daleko, onda je Homolje pravi izbor.Posle nepuna dva sata voznje od Beograda, kroz ravno Pomoravlje i Stig, stize se do najmedenijeg sela - Kamenova, poznatog po pcelarima i zanimljivom obicaju da devojka u miraz donosi kosnice.

Iza Kamenova je Petrovac na Mlavi,od koga se odvaja put za manastir Vitovnicu, zaduzbinu kralja Milutina s kraja XIII veka. Godinama se o manastiru starao iguman Tadej, miran covek velike energije i mudrosti. Zbog ovog duhovnika je Vitovnica jedan od najposecenijih manastira. Neobicno je videti u ovoj homoljskoj zabiti kolonu automobila i gomilu Ijudi koji strpljivo cekaju u manastirskom dvoristu da cuju rec utehe ili mudar savet.Nekad su se i manastir, i klisura, i selo na ulazu u klisuru zvali Zdrelo. Danas je taj naziv sacuvalo samo selo. lz ovog plodnog i po mogucnostima bogatog kraja puno Ijudi je otislo da radi u inostranstvo, pre svega u Austriju, sto je vidijivo i po sarolikoj seoskoj arhitekturi. Izmedju starih vlasko-moravskih kucica su kitnjaste bavarskospanske hacijende sa bazenima i gipsanim lavovima. Dvorista su cesto poplocana keramickim plocicama, a kapije, koja se elektronski otvara, vodi razlokana kaljuga. Na desnoj strani puta, nedaleko od Zdrela, dize se gust oblak pare. Pre par godina su, prilikom nekakvih ispitivanja, tu pronasli jak termalni izvor (temperatura vode je 40°C ) koji mestani rado posecuju jer leci neke kozne bolesti. Na ulazu u Gornjacku klisuru putnika sacekuje neprijatan, hladan vetar-gornjak, koji duva tokom cele godine. Dovoljno je krenuti putem, uz Jezevicu, pa da se oseti topao vetar sa zapada.

U pecini iznad crkve je isposnica pomenutog Grigorija sa ostacima fresaka iz XIV veka. Reka Mlava je u uzanoj klisuri dosta brza i bucna. Na delu toka pored manastira reka je neobicno mirna i tiha.Po legendi, Sv.Grigorije dozivao je preko reke svoje bratstvo.Hteo je nesto vazno da prozbori. Huk i zuborenje nabujale Mlave ne dade mu da se cuje sa druge strane vec je odnosio njegov glas. Ljutit Sv. Grigorije prokle Mlavu da ucuti. Reka se na tom mestu ucuta, utisa se kao da se postidela.Od tada ovo mesto se zove Tisina, nalazi se na samoj obali reke podno manastira, uzvodno. Centralno mesto Homolja je Zagubica. To je varosica u kotlini, nedaleko od izvora Mlave. Reka izvire iz vrtace duboke oko dvadeset metara. U Zagubicu dolaze gurmani da kupe cuveni homoljski sir i jagnjetinu, a neki i da pecaju pastrmke u Mlavi. Reka je od izvora do Petrovca cista kao suza.

U najuzem delu Klisure, gde je put usecen u stenu, nalaze se rusevine zdanja koje vise podseca na tvrdjavu. To je manastir Blagovestenje, zaduzbina despota Stefana Lazarevica, iz XIV veka.Posedovala je rezidenciju i 400 kaludjera koji su se bavili pisanjem i prepisivanjem rukopisa, a bili su u sastavu manastira Manasije pri cuvenoj Resavskoj skoli. I po lepom vremenu ove rusevine deliju zlokobno, pa noge same krenu uzvodno, ka obliznjem manastiru Gornjak. Iduci na jug u zaledjini klisure zaticemo manastir Gornjak, na najlepsem mestu klisure, u pecini ispod litice Jezevca i Vukana. Zaduzbina je Kneza Lazara a podignut je izmedju 1379-1381. godine. Bio je spaljen u vreme II sv. rata kada su izgorele sve dragocenosti: Povelja kneza Lazara, barjak cara Dusana i mnoge knjige. Manastir poseduje sveske iz XIV, XVII i XVIII veka. Obnovljen je 1847 godine. Zanimljiva je predstava na juznom stubu, blizu porte, na kome je Isus predstavljen kao dobar pastir kome je oko vrata covek a ne jagnje. Iz vremena Stefana Lazarevica je pronadjen pecat od tuca sa natpisom Nikodim, mitropolit smederevski i branicevski,1667. U sredini pecata je bio lik Svetog Nikole, sto bi znacilo da je manastir posvecen ovom svecu. Crkva je posvecena Vavedenju Presvete Bogorodice i izgradjena je uz samu stenu.

Homoljske planine su obrasle hrastovom i bukovom sumom, a vrhovi su zaravnjeni i na njima su pasnjaci. Na livadama rastu mnogobrojne lekovite biljke, medju kojima je i zdravac, po kojoj je visoravan dobila ime.Stanovnici Homolja su Srbi i Vlasi. Seosko stanovnistvo se bavi pretezno stocarstvom i na planini se zadrzava tokom veceg dela godine, u usamljenim domacinstvima koja lice na salase. To se ovde zove bacijanje. Stocari su gostoljubiv narod i u njihovim skromnim domovima mozete probati vlaski sir (koji moze da se odrzi i do tri godine) i pogacu ispod crepulje. U kotlini Zagubice i u Stigu prevladjuje zemljoradnja i pcelarstvo. Ovde su sacuvani i neki stari zanati - od bukovog drveta se i danas pravi cumur. Kraj je bogat rudnim blagom koje se jos ne eksploatise.